Proces proizvodnje dopirane legure volframa je dugotrajan, uključujući glavne faze topljenja volframa, izradu gredica u metalurgiji praha i preradu plastike.
Proizvodnja dopiranih legura volframa obično koristi amonijum paratungstat (APT) kao sirovinu. Pored tradicionalnog klasičnog procesa pripreme amonijum paravolframata iz volframovog koncentrata, 50-ih godina prošlog veka sprovedene su međunarodne studije o ekstrakciji i ionskoj razmeni. Kina je takođe usvojila ove procese 1970-ih, čime je pojednostavila proces i poboljšala stopu oporavka volframa. Od 1960-ih, mnoge zemlje su sukcesivno usvojile proces dopinga plavim volfram oksidom umjesto dopinga volfram trioksidom, čime su poboljšali učinak dopinga. Kiseljenje volframovog praha se koristilo u proizvodnji 1960-ih godina. Njegova glavna svrha je da ispere višak dodataka, ultrafini prah i neke štetne nečistoće u prahu od volframa, čime se poboljšavaju performanse obrade i poboljšavaju performanse volframove žice pri visokim temperaturama. . Od 1960-ih, metoda prolaznog valjanja se kontinuirano primjenjuje. Prolazno valjanje je da se gredica prođe kroz prolaz par rotirajućih valjaka, a pod dejstvom pritiska valjka, presjek se smanji i dužina produži.
Iako se samo mali dio volframove rude konačno prerađuje u lampe volframove žice i slične proizvode, najvažniji naučni i tehnološki značaj volframa je pretvaranje rezultata istraživanja u praktičnu primjenu. Stečeno znanje je od neprocjenjive vrijednosti u novoj oblasti metalurgije praha, posebno u proizvodnji cementnog karbida.