Zavarivanje se obično odnosi na zavarivanje metala, uglavnom zagrijavanjem ili pritiskom (oboje se može koristiti u isto vrijeme), tako da dva odvojena objekta stvaraju međuatomsku silu vezivanja i spajaju se u jednu metodu oblikovanja.
Korištenje procesa zavarivanja može uštedjeti metalni materijal, pojednostaviti proces livenja i rezanja i proizvesti teške strojne dijelove. Metalni proizvodi proizvedeni postupkom zavarivanja imaju prednosti stabilnih mehaničkih svojstava, lagane strukture, visokih troškova i izdržljivosti. Prema različitim stupnjevima zagrijavanja i karakteristikama procesa u procesu zavarivanja, može se podijeliti u tri kategorije:
(1) Zavarivanje pod pritiskom
Bilo da se grije ili ne tokom procesa zavarivanja, potrebna je metoda zavarivanja pod pritiskom. Uobičajeno zavarivanje pod pritiskom uključuje zavarivanje vrućim pritiskom, zavarivanje pod hladnim pritiskom, zavarivanje otporom, zavarivanje difuzijom ili zavarivanje eksplozijom.
(2) Zavarivanje fuzijom
Zavareni dio radnog komada se lokalno zagrijava do rastaljenog stanja kako bi se formirao rastopljeni bazen (obično se dodaje dodatni metal), a zavar se formira nakon hlađenja i kristalizacije, te se to dvoje spaja u neodvojivu cjelinu. Uobičajene metode zavarivanja fuzijom uključuju plinsko zavarivanje, elektrolučno zavarivanje, plazma lučno zavarivanje, zavarivanje elektronskim snopom i lasersko zavarivanje.
(3) Lemljenje
Nakon što se lem (metal za punjenje) odgovarajućeg metala za zavarivanje otopi, zazor u spoju se popunjava, a veza se ostvaruje interdifuzijom sa metalom koji se zavari. Radni komad koji se zavari ne topi se tokom procesa lemljenja i generalno nema plastične deformacije.